Over the course of many years, without making any great fuss about it, the authorities in New York disabled most of the control buttons that once operated pedestrian-crossing lights in the city. Computerised timers, they had decided, almost always worked better. By 2004, fewer than 750 of 3,250 such buttons remained functional. The city government did not, however, take the disabled buttons away—beckoning countless fingers to futile pressing.
Initially, the buttons survived because of the cost of removing them. But it turned out that even inoperative buttons serve a purpose. Pedestrians who press a button are less likely to cross before the green man appears, says Tal Oron-Gilad of Ben-Gurion University of the Negev, in Israel. Having studied behaviour at crossings, she notes that people more readily obey a system which purports to heed their input.
Inoperative buttons produce placebo effects of this sort because people like an impression of control over systems they are using, says Eytan Adar, an expert on human-computer interaction at the University of Michigan, Ann Arbor. Dr Adar notes that his students commonly design software with a clickable “save” button that has no role other than to reassure those users who are unaware that their keystrokes are saved automatically anyway. Think of it, he says, as a touch of benevolent deception to counter the inherent coldness of the machine world.
That is one view. But, at road crossings at least, placebo buttons may also have a darker side. Ralf Risser, head of FACTUM, a Viennese institute that studies psychological factors in traffic systems, reckons that pedestrians’ awareness of their existence, and consequent resentment at the deception, now outweighs the benefits. | Бир неча йиллар давомида, Нью-Йорк шаҳри маъмурияти шаҳардаги пиёдалар йўлни кесиб ўтиш жойларидаги светофорларга ўрнатилган, қачонлардир ишлаган пиёдалар учун мўлжалланган тугмаларни ими-жимида ўчириб қўйяқолишди. Уларнинг фикрича, компьютерлаштирилган махсус таймерлар деярли мунтазам равишда яхши ишлар экан. 2004 йилга келиб 3250 та ана шундай тугмаларнинг 750 тага яқини ўчирилмаган. Шунга қарамай, шаҳар ҳокимияти ўша ўчирилган тугмаларни ҳам олиб ташламаган, бу билан эса бу тугмаларни қанчалаб одамлар беҳуда босишларига сабабчи бўлишган. Дастлаб, бу тугмаларни олиб ташлаш кўп харажат талаб қилганлиги учун улар олиб ташланмаган. Бироқ, маълум бўлишича, ана шу ишламаётган тугмалар ҳам яхшиликка хизмат қилган экан. Исроилнинг Негева шаҳридаги Бен-Гурион номидаги Университет мутахассиси Тал Орон-Гилад (Tal Oron-Gilad) фикрича, юқорида таъкидланган тугмаларни босган пиёдалар светофорда яшил одамча пайдо бўлмагунча йўлни кесиб ўтмас эканлар. Унинг чорраҳалардаги пиёдаларнинг ҳаракати тадқиқи шуни кўрсатдики, кишилар ўзларининг фикрларини ҳисобга олишга интилувчи тизимга бўйсинишга мойиллик билдирар эканлар. Ишламайдиган тугмалар ана шундай плацебо таъсирини келтириб чиқаради, чунки кишиларга ўзлари фойдаланаётган тизимларни назорат қилиш ҳисси ёқимлидир, дея таъкидлайди Мичиган университетидаги инсон ва компьютер ўртасидаги алоқалар бўйича мутахассис Эйтан Адар (Eytan Adar). Доктор Адарнинг фикрича, унинг талабалари одатда ҳеч қандай функцияга эга бўлмаган, бироқ фойдаланувчилар ишончи комил бўлиши учунгина босадиган “Сақлаш” тугмаси қўлланиладиган дастурий таъминот ишлаб чиқадилар, ваҳоланки, у тугмасиз ҳам дастурдаги ўзгаришлар автоматик тарзда сақланади. Буни ўйлаб кўриш керак, - дейди у. Бу фақатгина машиналар оламига хос бўлган совуққонликка қарши турувчи “ширин” ёлғоннинг ўзгинаси холос. Бу бор-йўғи бир нуқтаи назар. Бироқ чораҳалардаги мазкур плацебо тугмаларининг салбий жиҳатларини ҳам кўрсатиб ўтиш зарур. Венадаги FACTUM тадқиқот институти раҳбари, транспорт тизимларидаги психологик омиллар тадқиқотчиси Ральф Риссер (Ralf Risser) фикрига кўра, пиёдаларнинг бундай “ёлғон” тугмалар борлигидан хабардорлиги ва оқибатда алданиш ҳисси кишиларнинг руҳий ҳолатига кўпинча салбий таъсир кўрсатар экан. |